Поздрав драге колеге, 
Моје име је Срђан Ранисављевић и желео бих овим путем да вам предочим колико су године проведене на Грађевинском факултету, нашем факултету, биле битне за мене како на професионалном, тако и на приватном плану.
Oсновне студије завршио сам 2014. године на модулу Конструкције, а годину дана касније стекао сам и своју мастер диплому.
Током вредног рада, Факултет ми је усадио широко знање грађевинске струке, разумевање комплексности конструктивних система и грађевинских материјала.
После одбране мастер рада, професор Кузмановић ми је написао писмо препоруке. Пошто потичем из породице која није део грађевинске индустрије, то писмо је за мене имало велики значај и вредност у потрази за послом.
Након годину дана рада на градилиштима широм Србије (Лазаревац, Бела Паланка, Предејане, Борча) , тражећи посао којим ћу бити потпуно задовољан, добио сам шансу да будем део процеса запошљавања у британској фирми Mace Group. Иако сам био најмлађи члан тима, уз велику помоћ дивних колега знање које сам стекао на Факултету се унапређивало из пројекта у пројекат. Када постоји тимски рад, успех је загарантован, а то се односи и на период студија када сам са својим факултетским колегама спремао испите.
После три године рада у компанији прикључујем се пројекту развоја Београдског аеродрома, што је у том тренутку била потпуно нова индустрија за мене. Пројекат је био веома изазован, јер је реконструкција укључивала доградњу новог коридора делимично преко постојеће конструкције која датира из шездесетих година прошлог века. Убрзо је препознат мој вредан рад, па сам добио прилику да водим сјајан тим од око 40 инжењера различитих струка.
Од августа 2022. године радим као директор пројекта новог фингерског ходника Терминалне зграде 2 и припадајућих платформи аеродрома у Манчестеру, такође као део Mace Group-e.
Гледајући уназад, да ми је неко током дана проведених у Земунској гимназији и почетка студирања на Грађевинском факултету, док сам био велики навијач Manchester United-a, рекао да ћу скоро сваки дан пролазити поред “Театра снова”, вероватно му не бих веровао.
Учите редовно, будите вредни, поштени и храбри, делите знање и све што сада делује невероватно у једном тренутку ће постати стварност.
Надам се да ће вам моја прича помоћи у избору Грађевинског факултета у Београду и у току студија дати додатни елан.
Сигуран сам да ће нам се професионални путеви укрстити и радујем се том тренутку.
Срђан Ранисављевић, маст. инж. грађ. Mace Group
Драге будуће колеге,
Моје име је Јелена Нинић и радим као Професор за конструкције и информатичке технологије на Универзитету у Нотингему (граду Робина Худа) у Великој Британији. Грађевински факултет у Београду сам уписала 2003 године (бр. индекса 140/03). По дипломирању сам најпре радила као инжењер/пројектант за тунеле у институту и асистент на Грађевинском факултету (2008-2010). Затим сам похађала докторске студије на Рур Универзитету у Бохуму у Немачкој (2010-2015) и убрзо након доктората добила престижну Европску стипендију (Марија Кири) у Великој Британији где и данас радим.Када сам завршавала гимназију у Лозници спремала сам пријемни за медицину, вођена саветима наставника, жељом родитеља и инерцијом избора великог броја најбољих природњака из генерације. Месец дана пре пријемног сам застала и дубоко промислила чиме ја желим да се бавим, и схватила да ме инспирише свет око нас и могућност да га трансформишемо и унапређујемо. Уписала сам грађевину и то ми је најбоља професионална одлука, јер су сви каснији успеси само били природан след догађаја. Студирање грађевине ме је пре свега научило како инжењерски идентификовати проблеме, сагледавати их и решавати. Друга веома битна ствар за грађевину је да подразумева тимски рад. То је оно сто сваки студент може да научи већ кроз студије, како да ради у тиму и управља тимом и како да искористи потенцијал свих чланова да би максимизовао резултат. Методологије које користимо у раду превазилазе оно што вероватно ви сада замишљате као грађевину. Поред пројектовања коришћењем стандарда и традиционалног приступа, данас користимо најсавременије технологије као сто су вештачка интелигенција и виртуелна реалност да унапредимо пројектовање, изградњу и одржавање. Оно што мене највише инспирише је да као грађевински инжењер, можете равноправно радити и сарађивати са инжењерима било које друге земље на свету. Моји сарадници су из Немачке, Аустралије, Кине, Америке, Шпаније. Имати знање и вештине грађевинског инжењера, значи избрисати границе.Срдачан поздрав,ЈеленаDr Jelena Ninic
Драге будуће колегинице и колеге,
Моје име је Светислав Поповић. Основне студије Грађевинског факултета Универзитета у Београдузавршио сам 2013. године на модулу Конструкције. Годину дана након тога, стекао сам и своју мастер диплому у области Теорија конструкција на тему "Статичка и динамичка анализа слојевитих композитних греда", чиме је моје академско усавршавање на Грађевинском факултету Универзитета у Београду успјешно завршено. Када са ове временске дистанце направим ретроспективу своје досадашње каријере, пресудни тренутак била је одлука да свој професионални пут усмјерим у правцу грађевинских наука. У средњој школи сам показивао интересовања која су варирала од језичких до природних наука. Стога је сама одлука о упису била изузетно тешка, али по свему судећи исправна, јер и у седмој години своје каријере, свакога дана проналазим нове изазове и нову мотивацију за даљим усавршавањем. На кратко бих се осврнуо на период студирања -без сумње један од најљепших и најзначајних периода у мом животу. Сам факултет није био лак, али градиво свакако није било несавладиво. Наш факултет представља праву оазу различитих области у којима ће себе пронаћи и они који су склонији ка организационим наукама, али и они који својом посвећеношћу успјешно истрајавају у усвајању теоријских знања из области физичких наука. Да би овај пут био лакши, помогли су и моји другари, колеге са којима сам током студија постао пријатељ и који и дан-данас чине окружење, без обзира на просторну раздвојеност. Пријатељства који се стичу током студија карактерише постојаност и трајност. То је веза саткана од посебног ткива чије карактеристике превазилазе квантитативне мјере којима су ограничени грађевински материјали. По завршетку студија, свакога од вас ће сачекати нови почетак. Тако је и мој пут био занимљив. Одмах по завршетку студија почео сам да радим у реномираном инжењерском бироу у Београду. Само седам мјесеци након тога, на конкурсу Владе СР Немачке а у организацији Фондације Зоран Ђинђић, награђен сам стипендијом у трајању од шест мјесеци коју сам обавио у компанији Europoles у области пројектовања и изградње телекомуникационе и енергетске инфраструктуре. На обострано задовољство, сарадња је настављена и по завршетку праксе. Посао је био изузетно разноврстан и захтијевао је свестраност и радне навике које се ријетко очекују од тек свршеног дипломца. Након изузетно успјешне четири године рада и више од хиљаду завршених пројеката, своје поље интересовања сам усмјерио на за мене посебно интересантну грану грађевинарства - ИНДУСТРИЈУ ЗАБАВНИХ ПАРКОВА. Данас радим у Минхену, у инжењерском бироу. Моја ужа специјалност је пројектовање ролеркостера и развој софтвера у нумеричкој анализи конструкција. Као и сама вожња овим адреналинским машинама, и пројектовање представља испит храбрости, али и испит инжењерске зрелости и тест знања. Основа за успјешан одговор на све ове изазове увијек је знање усвојено током студирања. У том смислу, више пута сам се уверио да су сви испити важни, а у току професионалне каријере развићете интересовања и унапредити вјештине усвојене током студија. На крају, будућим колегама желим срећу у студирању и у професионалној каријери, а професорима, асистентима и свом особљу факултета се захваљујем на посвећености у раду са студентима. Знам да мој успјех без њих не би био могућ.
Светислав Поповић, маст. инж. грађ.Пројектант ролеркостера, Ingenieurbüro Stengel, Минхен, Немачка>
Драге будуће колеге,
Моје име је Кристијан Коложвари. Дипломирао сам на Грађевинском факултету у Београду 2006.године на Одсеку за конструкције и наредне две године сам провео радећи као грађевински инжењер/пројектант у еминентном пројектантском бироу у Београду. Докторирао сам 2013. године на University of California, Los Angeles (UCLA) са радом из области земљотресног инжењерства, и тренутно сам професор на California State University, Fullerton као и кооснивач стартaп компаније “AVANT Advanced Structural Solutions” са седиштем у Лонг Бичу.Кроз своје вишегодишње искуство радио сам са људима из целог света (САД, Чиле, Нови Зеланд, Кина, Индија, Јапан) као инжењер, истраживач и предавач. У почетку сам био несигуран у своје знање, па сам се помало плашљиво укључивао у професионалне дискусије. Тада нисам био сигуран колико знам у односу на инжењере који су завршили основне студије на факултетима са звучним именима као што су Stanford, UC Berkeley, UC San Diego, итд. Међутим, како је време одмицало, схватио сам да је моје знање у најмању руку упоредиво са њиховим, ако не и, у многим аспектима, много дубље. Убрзо сам постао онај коме су се остали инжењери обраћали за савет. Ово ме је у први мах изненадило, те сам размислио и схватио: Грађевински факултет у Београду је од мене створио стручњака који има дубоко разумевање фундаменталних принципа статике и отпорности материјала, као и неопходан инжењерски осећај и креативност. Овоме су допринела 42 испита које сам полагао писмено, решавајући задатке који су увек представљали изазов, као и усмено, где сам морао да убедим професора да сам у стању не само да решим задатак, већ и да разумем све принципе на којима се предмет заснива. Управо због те слојевитости и мултидимензионалног образовања које сам стекао на нашем факултету, ја за себе могу рећи да сам инжењер који се не боји ни једног проблема, већ у њему види изазов. По мом скромном мишљењу, ниво образовања које се стиче на Грађевинском факултету у Београду је у рангу врхунских светских инжењерских школа, а у неким аспектима чак и супериорније. Због свега горе наведеног, трајно ћу бити захвалан свим професорима и асистентима нашег факултета који су својим радом, знањем и интегритетом од мене направили инжењера. Будуће колеге, само ВРЕДНО и ХРАБРО!
Драге колеге, 
Ја сам Дарко Поповић, 65/85, својевремено студент ГФ БУ, ваш колега, грађевински инжењер.Свако ко је гледао и још се сећа серије “Грлом у Јагоде” зна да је Тале "сурови", вечити апсолвент грађевине, био први момак кога је Сека довела у кућу и упознала са родитељима. Одувек су студенти БУ, било вечити апсолвенти или студенти генерације, били посебни момци. Тада нисам ни слутио колико ће ми знање утемељено на нашем факултету донети предности наспрам колега из целог света. Све то ми је постало јасно током мог боравка и рада у УАЕ на чудесним пројектима и у комуникацији са познатим пројектантима из целог света. Наши инжењери у свету пронели су славу БУ и он се тамо са респектом цитира.Својим садашњим колегама и младим инжењерима желим да поручим да све што сада учите, а мислите да није битно, битно је! Пројектујте темељно, до савршенства и бићете поносни власници својих пројеката. Учите стално. Будите храбри, пожртвовани и вредни пре свега. Делите своје знање са другима, то ће вам се вишеструко вратити. Само храбро кроз живот а успех и задовољство ће само доћи.
Драге колеге,
Ја сам Марија Рашковић, индекс 1057/96 Грађевинског факултета БУ, где сам завршила петогодишње студије на Одсеку за геодезију.Нисам била сигурна шта бих студирала а волела сам математику. Покушала сам да упишем архитектуру, али и после проширивања листе на Архитектонском факултету ипак сам изабрала геодезију. Данас имам 10 година радног стажа у Републичком геодетском заводу и никада ми није пало на памет да се запитам да ли је то била права одлука. Геодезија, али пре свега администрација непокретности ме је сасвим освојила. Радила сам неколико врста различитих послова и сви су били доста динамични, имала сам прилике да савладавам нове вештине и усавршавам своје знање, као и да учествујем у развојним пројектима. Оно што радим ме испуњава. Чињеница је да са наших факултета у Београду излазе добри студенти и стручњаци који су уважавани у свету. Како би рекао један наш професор са геодезије – најважније је са факултета понети „инжењерску филозофију“.Без обзира шта изаберете да студирате трудите се да постигнете разумевање за оно што учите, читајте иностране књиге и стручне часописе, пратите стручне скупове у земљи и иностранству, просто имајте интересовање за оно што вам је струка. Геодезија у већини случајева подразумева посао у државној администрацији али и лепе послове у инжењерској геодезији, и другим областима. Студије геодетског одсека, свакако, пружају добру основу да касније можете уживати у свом послу и животу.
Драге будуће колегинице и колеге,
Моје име је Верица Ерић. Драго ми је што имам могућност да вам се представим јер то значи да сам оставила позитиван траг на Факултету на коме сам провела незаборавне године, и као студент, а касније и као истраживач. Звање мастер инжењера геодезије сам стекла 2011. године на Грађевинском факултету у Београду на Одсеку за геодезију и геоинформатику. Спадам у другу генерацију студената која је студије похађала по Болоњском процесу. Одлуку да упишем студије на Одсеку за геодезију и геоинформатику након завршене гимназије сам донела без дубљег познавања геодезије и геоинформатике као научне дисциплине и сматрајући да је геодезија = катастар. Међутим, волела сам математику, желела сам да упишем неки технички факултет и да имам сигуран посао када завршим факултет. Током студија сам схватила да је геодезија много више од катастра, да пружа широк дијапазон могућности и нуди другачији поглед на планету Земљу и живот на њој.Након завршених мастер студија, уписала сам докторске студије из области геодезија на истом факултету. На Одсеку за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета сам провела наредних пет година као истраживач-приправник на научно-истраживачком пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије под називом "Примена GNSS и LIDAR технологије у мониторингу стабилности инфраструктурних објеката и терена". Међутим, живот ме је одвео у Немачку где тренутно радим као БИМ координатор и вођа пројекта у Одељењу за просторне податке у фирми WuttkeIngenieure GmbH. Бавим се терестричким ласерским скенирањем и 3Д моделирањем постојећих објеката у високоградњи. Током живота и рада у Немачкој сам схватила да цео школски систем који сам ја похађала и образовање које сам стекла на Одсеку за геодезију и геоинформатику уопште не заостају за оним у Немачкој. Можда у просеку имамо и боље стручњаке, само треба да будемо сигурни у своје знање и на исто поносни, ма где да се нађемо у свету.Срдачан поздрав,
Верица Ерић, мастер инжењер геодезије, WuttkeIngenieure GmbH
Драге колеге,
Моје име је Дамир Петровић и већи део своје професионалне каријере провео сам у Саобраћајном Институту ЦИП као део тимова који раде на пројектовању великих инфраструктурних пројеката. Волим да мислим да су ми знање, навике и инжењерски приступ које сам усвојио за време студирања на Грађевинском факултету (на Одсеку за геодезију) помогли да данас као инжењер уживам у послу којим се бавим. Истина је да није увек гламурозно бавити се инжењерским позивом, али је увек одговорно и занимљиво.У једној прилици налетео сам на текст који цитира малишана у његовој представи о томе чиме се инжењери баве. Убеђен сам да се већина инжењера техничких наука може пронаћи негде у том тексту, макар у томе како их неко види. Ево цитата: "Кад порастем желео бих да будем инжењер јер је то занимљив и лак посао. Зато има оволико инжењера, а и сваки дан их је све више. Инжењери не морају да иду пуно у школу. Они само науче језике и знају да причају са компјутерима. Морају и знати да читају, да би видели шта се догодило кад се све поквари. Инжењери морају да буду храбри да их не би био страх кад се све поквари. Они исто тако морају да имају добре очи да би видели кроз сукње и мора да их не буде страх од жена које раде са њима у канцеларији пошто они раде заједно. Свиђа ми се и плата коју добијају – они добијају више пара него што могу да потроше. То је зато што сви мисле да инжењери имају тежак посао, осим самих инжењера који знају да је тај посао лак. Нема пуно тога што ми се не свиђа, осим што жене воле инжењере и хоће да се удају за њих, па они морају да их терају да им не би сметале. Надам се да нећу бити алергичан на прашину у канцеларији, јер ако будем алергичан онда не могу да будем инжењер него ћу морати да радим".
Драге колеге,
Ја сам Младена Луковић, ваша колегиница са индексом 119/06. Дипломирала сам 2011. године на одсеку конструкције. Убрзо потом сам започела докторске студије у Делфту, у Холандији. Почетком 2016. године бранила сам докторат из области санација бетонских конструкција који се бавио истраживањем споја два бетона и специјалне, иновативне врсте бетона као репаратурног материјала. Након моје екскурзије у истраживање бетона као материјала, добила сам позив да се вратим у конструкцијске воде. Од 2016. године радим као доцент у групи Бетонске конструкције на истом факултету, у научној области “Примена иновативних врста бетона у конструкцијама“.
Можда као и вама, када сам завршавала средњу школу, избор факултета није био најлакша одлука. Имала сам све петице што повлачи да су моји избори шетали од економије, преко архитектуре до стоматологије. На крају је љубав према математици и физици победила. Још једна помоћ у одлуци било је запажање да старији брат и друг уз музику и смех раде задатке из механике. Наш избор био је заразан и за млађег брата који је након годину дана такође уписао Грађевину.
Наравно да студирање није само смех и музика. Испити су тешки, захтевали су пуно рада и преданости. Увек су се полагали из неколико етапа: колоквијуми који су неретко били услов за излазак на испит, затим писмени испит где смо морали да покажемо да знамо да решимо проблем и применимо научене једначине и законисти, и на крају усмени испит где смо показивали да владамо материјом и фундаменталним принципима на којима се предмет и једначине заснивају. Наравно да са овим темпом и 6, 7 испита у семестру, тешко да је било одмора. Моје претходно поимање факултета као установе где повремено прошеташ, купиш књиге и са професором се видиш на испиту било је тотално погрешно.На факултет смо ишли сваки дан, као током средње школе. Без вежби и предавања тешко да бисмо успели да положимо неки испит. Али оно што је сваки изазов олакшавало су колеге. “Сам можеш брже, заједно стижемо даље”. Уз толико изазова и свакодневног виђања, били смо упућени једни да друге. Свако је знао неки део, када се скупимо, знали смо пуно и стизали смо до небодера високо. Баш оно што је потребно и за будуће инжињерске тимове - тимски рад. И баш оно што је мени олакшало избор за професију- мозгање уз музику и смех. Дисциплина, прецизност, енергија, тимски рад и посвећеност уз дубоко теоретско и практично знаље које смо добили на факултету направило је инжењере за које ништа није тешко, ништа није “проблем“ већ “изазов“. Зато драги професори, хвала за постављање лествице високо! Научени смо да са копањем, учењем и изазовима никад не треба стати. То желим и вама будуђе колеге, само храбро и срчано! И уживајте успут!
Доц. др Младенa Луковић, дипл. инж. грађ.
TU Delft Faculty of Civil Engineering and Geosciences, Holland
Драге колеге,
Пише вам Милош Турунташ, дипломирани грађевински инжењер, начелник Техничког одела ООО«Велесстрой» у Москви.
При доношењу важних одлука, много је недоумица, размишљања, саветовања. Али некада је довољан и само мали сигнал да вас (пре)усмери на одговарајући факултет, што ћете видети у причи која следи.
Завршио сам средњу електротехничку школу "Никола Тесла" у Београду, са одличним просеком. Посматрајући родитеље и старију сестру као узор у свему и корачајући путем којим су они кренули, планирао сам да после средње школе упишем Електротехнички факултет. Спремао сам математику за пријемни испит на ЕТФ-у. Месец дана пред пријаву полагања пријемног испита, на ТВ-у сам гледао градњу Burj Al Arab-а у Дубаију, изазове са којим су се свакодневно инжењери сусретали, проблеми монтаже терасе ресторана и решење смањења оптерећења од ветра, утицај морске соли на конструкцију и др. Управо та емисија је била оно што ме је навело да почнем да се интересујем за Грађевински факултет.
Изазови током градње, заједнички рад са колегама и са инжењерима разних професија, рад у тиму, напете ситуације и крајњи осмех на лицима свих учесника после постизања коначних резултата, који су видљиви голим оком, довели су до тога да, и поред успеха родитеља у њиховим занимањима, утабаних путева којима бих вероватно могао лакше да ходам кроз пословни живот, упловим у нове воде. Уместо пријаве полагања пријемног испита на ЕТФ, пријавио сам полагање на Грађевинском факултету Универзитета у Београду и положио пријемни.
Дипломирао сам на Грађевинском факултету у Београду 2012. године на Одсеку за конструкције и наредну годину сам провео радећи као грађевински инжењер у реномираној грађевинској фирми у Београду, на пословима разраде радионичке документације, производње челичне конструкције и монтаже исте на територији Србије.
Паралелно са послом, имао сам ту част да као студент демонстратор на факултету на предмету Грађевинска физика преносим своја знања студентима прве године студија, док сам завршавао мастер студије на факултету.
Крајем 2013. године, захваљујући знању који ми је пружио факултет, разумевању инжењерске филозофије и размишљања, једногодишњег искуства у привреди, отворио ми се пут за рад у иностранству. У Руској Федерацији, где живим и радим последњих пар година, свакодневно успешно решавам проблеме који се јављају у пројектној документацији и сложеним пројектима везаним за нафту и гас, а захваљујући фундаменталним знањима, начину приступања проблему и изналажењу решења, којима су ме научили професори и асистенти Грађевинског факултета Универзитета у Београду, уз подршку и здраву конкуренцију колега из генерације са Грађевинског факултета.
Будуће колеге, увек следите своје инстикте, верујте себи, поставите циљеве високо, тежите да их остварите! Сигуран сам да ће вам Грађевински факултет, сви професори и људи на њему као и инжењерски позив пружити руку за улазак у свет изазова и феноменалних тренутака које ћете препричавати другима током целог живота.
Драге колеге,
Моје име је Ален Гуша. Основне студије Грађевинског факултета Универзитета у Београду завршио сам 2013. године на модулу Хидротехника и водно еколошко инжењерство. Годину дана касније стекао сам и диплому мастер инжењера грађевинарства након одбране мастер рада на тему пречишћавања отпадних вода. Од 2015. године живим у Питсбургу (САД) где похађам докторске студије на Универзитету Питсбург (University of Pittsburgh). Од септембра 2018. године сам кандидат за доктора наука из области инжењерства заштите животне средине на тему уклањања радиоактивног материјала из индустријских отпадних вода. Зашто сам изабрао Грађевински факултет у Београду? Тешко је издвојити један од разлога због којих сам изабрао да студирам грађевину, али могу да кажем да је све почело још од клиначких дана и страсти према склапању коцкица. Можда је и разлог то што сам се увек дивио згради Техничких факултета и желео баш у њој да студирам. Чланови моје породице, који су увек веровали у мене, сматрали су да би грађевина била одличан избор. А можда и зато што је психолог у гимназији након теста професионалне оријентације рекла како сам рођен за грађевину. Зашто Хидротехника и водно еколошко инжењерство? Далеко једноставнији одговор: моја љубав према води и чињеница да живимо у све загађенијем свету у коме немамо неограничене водне ресурсе и морамо да их штитимо по сваку цену. Грађевински факултет је имао немерљив утицај на моју професионалну каријеру, али и на мој живот генерално. Знање и стручност коју можете стећи на факултету су применљиви не само у грађевинарству, већ и у многим другим инжењерским гранама. Када кажем ''Грађевински факултет“ мислим пре свега на професоре са моје катедре за Хидротехнику и водно еколошко инжењерство, признате стручњаке са којима је увек било задовољство сарађивати. Овај факултет ће вас оспособити пре свега да размишљате својом главом и да постанете врхунски инжењери, али највећа обмана би била мислити да је лако доћи до свега тога. Да би добили много, морате много и да дате. Напоран рад и пуно одрицања, и вредне награде су увек ту за оне који истрају! Као што сам написао, Грађевински факултет је за мене много више од образовне установе. Ту сам стекао најбољег пријатеља и упознао многе друге бриљантне људе. Незаборавна искуства са чувених грађевинијада (не смете ово пропустити), борбе са испитима, КСТ, па опет борбе са испитима… Никада нисам зажалио због свог избора и да могу да се вратим десет година уназад опет бих изабрао смер за Хидротехнику и водно еколошко инжењерство на Грађевинском факултету у Београду.
Драге колегинице и колеге,
Моје име је Драгана Обрадовић, индекс 234/08, Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Основне студије сам завршила 2012. године на модулу за хидротехнику и водно еколошко инжењерство (ХВЕ), а годину дана касније сам стекла диплому мастер инжењер грађевинарства. Тренутно сам запослена у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“ у Београду.Одабир модула за ХВЕ је за мене чини се, био прави избор. Ни једног тренутка се нисам покајала, нити разочарала, баш напротив. На овој катедри сачекали су нас веома посвећени професори, жељни да пренесу своје знање на будуће генерације. Сарадња са њима била је беспрекорна и отворена. Увек су доступни за консултације, подстичу на размишљање и примену нових идеја за решавање проблема. Та сарадња, на моје огромно задовољство, је настављена и након што сам се запослила у Институту за водопривреду.Током свог (скромног) професионалног искуства радила сам на сложеним пројектима где сам примењивала стечена знања из хидрологије, хидраулике, хидроенергетике, хидроинформатике… Знање које сам стекла на факултету свакодневно примењујем за решавање најразличитијих проблема из области управљања водама, заштите вода и заштите од вода. Оно што ме посебно радује је чињеница да је сваки нови пројекат јединствен, захтева посебну пажњу, ширину, знање и труд.Чињеница је да тек када почнете да радите схватите колико знате, односно не знате, колико сте оспособљени за послове који вам се задају и на крају крајева са којим проблемима можете да изађете на крај. Са сигурношћу вам могу рећи уколико вас занима ова област рада и завршите Грађевински факултет у Београду, бићете оспособљени да решавате најсложеније проблеме из струке, ваше мишљење ће се ценити и ваши савети биће вредни. Стога, будући студенти имајте на уму, студирање је процес пун успона и падова, али је најбитније да истрајете и не одустајете од онога што стварно желите. И не заборавите, овај пут није нимало лак, тражи доста труда, одрицања и посвећености, али уз добру организацију све се постиже са осмехом на лицу, а награде долазе саме од себе.
Драге будуће колегинице и колеге,
Око одабира факултета нисам имао недоумица. Интересовао сам се за инжењерство, а сматрао да у области грађевинарства постоје многе могућности за бављење пословима које одговарају различитим склоностима и приступу раду. Очекивао сам да ће ме нека од области које се изучавају на Грађевинском факултету привући и да ће се кроз сам ток студија показати чему желим да посветим време. Управо то се и десило.
Основне академске студије сам завршио 2018. године, на одсеку за Хидротехинику и водно-еколошко инжењерство (ХВЕ). Област ме је заинтересовала због феномена и процеса који делују изузетно компликовано и необјашњиво а ипак су описани и математички дефинисани кроз различите нивое сложености. Снимци и документараци везани за хидротехнику и циклус кружења воде у природи, везе између развоја друштва и њене способности да управља водама засигурно би заинтригирали свакога. Такав материјал је широко доступан на интернету и препоручујем сваком ко има недоумице око одабира факултета да посвети мало времена и пoгледа како фасцинантно делује изградња хидротехничких објеката, колико утицаја вода има на читав живи свет и како обликује средину у којој живимо.
Током студија смо увек имали прилику да разумемо природу појаве, зашто је релевантнта за проблем који решавамо али и најважније да развијемо инжењерски начин размишљања и осмислимо и испројектујемо решење. Настава је увек праћена демонстрацијама, приказима из праксе и лабораторијским радом. Тако да је опште разумевање и шири контекст при употреби метода које смо изучавали само питање сопствене жеље.
Тренутно сам студент мастер студија и ангажован као сарадник на истраживањима на Швајцарском федералном универзитету за технологију у Цириху (ETH Zürich). Усмерење које сам одабрао је управљање водним ресурсима. Кроз сарадњу са студентим из целог света и у атмосфери јаке радне културе сам увидео да је знање које сам стекао на Грађевинском факултету у рангу било којег светски познатог универзитета. Након испита и разних дискусија, често је следило питање о томе где сам раније студирао.
Питања утицаја човека на животну средину и управљање водама су области којима ће значај само расти, а знање и искуство за њихово решавање су на Грађевинском факултету Универзитета у Београду доступни. Према томе, на правом сте месту!
MSc student ETH Zürich, Hilfswissenschaftler
Драге колеге, 
Моје име је Никола Станић. Дипломирао сам давне 2007. године на одсеку за хидротехнику (индекс 161/02). Релативно брзо током студија сам увидео да сам више фасциниран питањима везаним за воду. Шта се дешава са водом у природи? Како се вода понаша у одређеним условима? Вода се константно мења, креће а самим тим ни један проблем и инжењерско решење није генерично. Увек има нешто ново да се уради или истражи. Због свега тога сам се одлучио за студије на одсеку за хидротехнику.
По завршетку студија сам радио у мањем инжењерском бироу у Београду. Али и пре него што сам дипломирао решио сам да одем на одређено време у иностранство на даље усавршавање. Желео сам нови изазов у животу, и у томе сам успео. Моја намера је била да одем у Италију али стицајем околности завршио сам у Низоземској. Не планирано. Тотално случајно. Докторирао сам на Техничком универзитету у Делфту на тему из области урбаних водних система. Тренутно радим у компанији Royal HaskoningDHV као експерт за урбане воде.
Током каријере имао сам доста контакта са људима из целог света, и увидео сам да је образовање које сам стекао на Грађевинском факултету у Београду, квалитетније од просечног. То знање ми је и те како допринело да напредујем у својој професији. Морам нагласити да посла за хидраше има више него довољно, и биће га све више. Климатске промене, пораст нивоа мора и све већи економски значај градова чине управљање водама све сложенијим и изазовнијим задатком. Oд кључног је значаја наћи најбоља решења за изазове данашњице, а нарочито сутрашњице. Зато драге колеге седите, загрејте столице. Вредан рад ће се испатити, а поврх свега ће допринети нашем друштву. Само напред. Ви то можете.
Urban Water Expert, Royal HaskoningDHV
Драге колеге,
Ја сам Милош Иветић, грађевински инжењер хидротехничког усмерења. Похађао сам Грађевинскифакултет Универзитета у Београду, где сам основне студије завршио 2011. године, а годину дана након тога стекао и звање мастер инжењера.
Непосредно након завршетка студија почео сам да радим у компанији Енергопројект-Хидроинжењеринг из Београда, где сам и данас. Велики реноме ове компаније је изазивао у мени двојако осећање. Са једне стране осећао сам се надахнуто сазнањем да ћу моћи да радим на најзначајнијим пројектима у земљи и иностранству и да научим „велике тајне“ струке коју сам изабрао као свој професионални позив. Са друге стране постојала је трема и благо страховање да ли ћу бити кадар да одговорим захтевима који ће пред мене бити постављени. Упориште треме су били коментари којима сам стално био засипан из своје околине, а који су гласили; „то што си научио на факултету не значи много када почнеш да радиш конкретне ствари“.
Од самог почетка рада у пракси трема је почела да нестаје. Знање стечено на факултету сам почео успешно да примењујем у решавању конкретних проблема. Пројекат за пројектом, самопоуздање је било све веће, стицао сам додатне вештине али корен свега лежао је у оном знању и ширини приступа које сам добио током школовања. Сатисфакција од сазнања да труд и знање које сам стекао нису били узалудни била је непроцењива.
Поред сопственог труда, свестан сам да је за моје знање и вештине заслужно и наставно особље факултета, нарочито Катедре за хидротехнику и водно еколошко инжењерство. Њихов, слободно могу рећи „другарски“ приступ, допринео је томе да похађање наставе, па чак и полагање испита, не буду стрес којег се нико не сећа радо. Ово школовање могу описати као опуштено дружење са старијим колегама, које могу све да питам и који ће се потрудити колико год је потребно да ми појасне смисао свега оног што пише у књигама.
Наравно, стручне вештине и знање нису једина ствар коју сам добио у наследство од факултета. Ту су и животне вештине које се неминовно стичу, а које нам у крајњој мери помажу да будемо бољи људи у сваком погледу. Посебно бих истакао пријатељства која сам стекао током студија, а која већином трају и данас. То су људи са којима је било задовољство проводити време током учења и свакодневних обавеза али и током слободног времена које је увек било пуно набујале позитивне енергије. Неки од њих су људи за које слободно могу рећи да заузимају важно место у мом животу, а да није било факултета не бих их ни упознао.
Свим младима који размишљају да упишу баш Грађевински факултет Универзитета у Београду бих поручио да су на правом путу јер ће он начинити да заволе свој посао и оно што јесу када га заврше. У прилог томе парафразирао бих Конфучија који је рекао да када волиш свој посао, нећеш морати да радиш ни дана у свом животу.
Енергопројект-Хидринжењеринг АД, Београд
ЛуАн-011